Socijalni preduzetnik koristi svoje preduzetničke sposobnosti kako bi činio društveno dobro. Socijalno preduzetništvo kombinuje strast prema društveno korisnim ciljevima sa poslovnom disciplinom, inovacijom i odlučnošću kakvu imaju veliki biznismeni. Filantropska energija socijalnih preduzetnika je usmerena na poslovne poduhvate koji donose profit, a koji se dalje ulaže u društvene poduhvate. Socijalni preduzetnik želi da razvija posao koji donosi profit, ali koji i pomaže velikom broju ljudi ili društvu u celini.

Socijalno preduzetništvo se ne sme pomešati sa dobrotvornim radom.

Dobrotvorne organizacije daju hranu gladnome, dok ga socijalni preduzetnici uče kako da dugoročno reši problem gladi tako što će siromašnog naučiti kako da sam gaji hranu – ne daju siromašnom ribu, već ga uče da peca. Nije više dovoljno samo donirati nešto iz dobre namere. Potrebno je podržati inicijative koje čine dobro i koje mogu da generišu dugoročna rešenja za probleme koji se javljaju u svetu.

Sve do skoro kapital se ulagao uglavnom u elektroniku, biotehnologiju i internet, ali sada dolazi do promene.

Naime, investitori su sve više zainteresovani da ulažu u poslove koji imaju potencijal da donesu zaradu, ali i da doprinesu razvoju društva i da doprinesu zajednici. Mnogi investitori sve više uviđaju da nema potrebe da se zarad profita odreknu rada na socijalnom boljitku. Mnoge industrije kao što su solarna energija i organska hrana privlače pažnju investitora kao i njihov „ strpljivi“ kapital.

Sve je više pažnje usmereno na ove nove oblasti i to poziva investitore da učestvuju. Oblasti koje su nekad bile alternativne, polako postaju bliže mejnstrimu.

„Strpljivi“ kapital je drugo ime za dugoročni kapital. Sa strpljivim kapitalom investitor je spreman da uloži neki kapital u posao koji nema potencijal da donese brzi profit. Umesto toga, investitor je spreman da čeka na profit duži period vremena.

Strpljivi kapital je revolucionisao koncept filantropije. Strpljivi kapital dozvoljava socijalnim preduzetnicima da svoje poslovno znanje okrenu ka društvenim problemima i pitanjima. Kombinovnjem strpljivog kapitala sa svojim talentom i znanjem, socijalni preduzetnici streme da usavrše modele koji omogućavaju snabdevanje osnovnim dobrima i uslugama (kao što su životni prostor, zdravstvo, struja i čista voda) tržišta koja se sastoje od siromašnih. Pored toga, ti modeli moraju biti napravljeni da rade što efikasnije i efektivnije.

Socijalna investicija je forma investicije koja se fokusira pre na ono što je doprinos društvu nego na finansijski povrat. Ovo je relativno nov termin, ali se sve više koristi jer opisuje tip investicija koje se ulažu u organizacije koje traže finansijere.

Iz razloga što socijalni investitor mora da žrtvuje finansijsku dobit zarad društvene dobiti, može se reći da socijalni investitor preuzima na sebe veći finansijski rizik nego tradicionalni investitor. Socijalni investitor je osoba koja preuzima na sebe da posluje na donjoj crti profita i koja pravu vrednost daje socijalnoj ili ekološkoj dobiti kada donosi svoje poslovne odluke.  Glavni izazov koji se nalazi pred socijalnim preduzetnicima je da ubede investitore, koji inače ulažu u poslove koji donose siguran profit, da investiraju u društvene poduhvate koji ne obećavaju značajan profit, i koji su često podložni neuspehu.

Kako bi bili konkurentniji, savetuje se da se socijalni programi ne ograničavaju samo na siromašne već i na srednju i višu klasu. Međutim, ako bi se klijentela proširila i na ove klase to bi narušilo integritet socijalnog preduzetništva koji treba da služi neprivilegovanima. Ali opet, bez dovoljnog broja investicija socijalni poduhvati i njihov uticaj na društvo je ograničen jer ne može da se proširi dovoljno.

Socijalno preduzetništvo je i dalje novina u Srbiji, tj. za pravni sistem Srbije. Ukoliko želite da osnujete socijalno preduzeće postoje tri pravne opcije za koje možete da se odlučite:

• Zadruga
• Udruženje građana
• Društvo sa ograničenom odgovornošću

Prilikom odabira tipa socijalnog preduzeća imajte na umu sledeće odlike:

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica u kome članovi imaju jednako pravo glasa i svi zadrugari zajedno odlučuju o pitanjima koja se tiču zadruge. Zadruge se mogu osnovati sa udelima ili bez njih, a sve u zavisnosti od toga koji su ciljevi zadruge i prema tome kakav je ugovor o osnivanju i zadružnim pravilima. Svojinu zadruge čine udeli zadrugara, sredstva stečena radom i poslovanjem zadruge i sredstva stečena na drugi način. Porez na poslovanje zadruge je 10%.

D.O.O. osnivaju pravna i/ili fizička lica u cilju sticanja dobiti. Član društva s ograničenom odgovornošću stiče udeo u osnovnom kapitalu društva srazmerno vrednosti uloga. Pravo glasa i imovinska prava su srazmerni udelima članova u uplaćenom osnovnom kapitalu društva u vreme ostvarivanja tih prava. Stopa poreza je 10% kao i u slučaju zadruge.

Udruženje građana se osniva kako bi se ostvario ili unapredio neki zajednički cilj ili interes. Da bi se osnovalo udruženje potrebno je da ga zajedno osnuju bar tri fizička ili pravna lica. Da bi se udruženje osnovalo nije potrebna nikakva osnivačka imovina. Obavezni organi koji moraju da postoje su skupština i zastupnik udruženja. Članovi udruženja njime upravljaju direktno ili preko svojih predstavnika. Udruženje odgovara celom svojom imovinom za svoje obaveze, ali članovi ne odgovaraju svojom imovinom. Što se tiče dobiti, udruženje kao neprofitna organizacija ne može ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti da raspodeljuje osnivačima, članovima, zaposlenima, ili sa njima povezanim licima. Što se tiče poreza, ukoliko udruženje ispunjava određene uslove, ono ne plaća porez, a u suprotnom plaća 10% poreza na dobit.

Druge forme socijalnih preduzeća

Sem zadruge, D.O.O.-a i udruženja, postoje još i opcije osnivanja:

• Zadužbine
• Fondacije
• Fondova

Socijalna ekonomija može delovati i kroz formu zadužbina, fondacija i fondova koji su regulisani Zakonom o zadužbinama, fondacijama i fondovima. Ove tri organizacije su neprofitni, nevladini pravni subjekti. Ove vrste nevladinih organizacija se uglavnom bave ciljevima od zajedničkog interesa u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, religiji, socijalnoj zaštiti, itd.

Ko može osnovati zadužbinu, fonaciju ili fond?

Zadužbinu mogu osnovati samo fizička lica sopstvenim sredstvima.
Fondaciju mogu osnovati pravna lica društvenim sredstvima.
Fond mogu osnovati fizička i pravna lica samo privatnim ili samo društvenim sredstvima, ili i privatnim i društvenim istovremeno.

Zadužbina se osniva izjavom volje u formi isprave overene u sudu. Ukoliko je osniva više osnivača, oni sklapaju ugovor o osnivanju. Fondacija i fond se osnivaju tako što pravna lica koja ih osnivaju usvajaju odgovarajući opšti akt. Ukoliko više osnivača osniva fond ili fondaciju oni usvajaju drugi zajednički akt. Za osnivanje zadužbine, fondacije i fonda potrebno je imati saglasnost Ministarstva za kulturu Republike Srbije tj. Sekretarijata za kulturu Autonomne pokrajine Vojvodine. Nakon što dobiju saglasnost novonastale institucije se upisuju u Registar zadužbina, fondacija i fondova.
Zadužbine, fondacije i fondovi mogu da stiču prihode u vidu zakupa, kamate, dividende, patenata, itd.

Više informacija o osnivanju i formama socijalnih preduzeća možete naći na sajtu Agencije za privredne registre na sledećem linku.